Poglavlje 27

Proces Evropskih integracija Srbije:

Proces Evropskih integracija države kandidata, poznat i kao pregovaranje, obuhvata više faza pripreme za ulazak u članstvo Evropske unije. Termin ‘pregovaranje’ ne obuhvata ceo proces evropskih integracija. Srbija, kao zemlja kandidat, nema mnogo mogućnosti da pregovara. Evropske politike, instrumenti, sporazumi i deklaracije, odnosno Acquis, predstavljaju skup prava i obaveza koji su pravno obavezujući za svaku državu članicu Evropske unije. Stoga se od Srbije, odnosno Vlade Srbije očekuje da svoje postojeće zakone prilagodi kako bi isti bili u skladu sa politikama Unije, kao i da usvoji sve zakone koje je  neophodno imati da bi celokupan pravni okvir države članice bio u skladu sa evropskim.

Deo u sklopu integracija gde država kandidat, odnosno Srbija, ima mogućnost pregovaranja jesu rokovi za usklađivanje zakonodavnog okvira, kao i praktičnih obaveza. Za poglavlja kao što je 27, koje je veoma obimno i potrebno je mnogo rada da bi se sve ispunilo, države kandidati imaju mogućnost da ispregovaraju što duži rok za realizaciju svega. Na osnovu toga se procenjuje da će Srbija imati mogućnost do 2021. godine da se bavi zakonodavnim okvirom vezanim za oblast zaštite životne sredine, dok bi za institucionalne obaveze, koje su u skladu sa novim zakonima, mogla imati prostora čak do 2040. godine da uskladi sva potrebna postrojenja i slično.

Nakon što država postane članica Evropske unije, evropski zakoni postaju pravno obavezujući, te država koja je članica, a krši određeni zakon može biti pravno gonjena što može dovesti i do veoma visokih novčanih kazni. Dakle, sve neispunjene obaveze, u zadatom roku, državu članicu mogu skupo da koštaju. Stoga je priprema za svako poglavlje ponaosob veoma bitna i treba da se realizuje što ekspeditivnije.

Šta obuhvala Poglavlje 27:

Za primenu i sprovođenje pravnih tekovina Evropske unije u oblasti životne sredine potrebna su značajna ulaganja, kao i snažna i dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou. Svaki segment u sklopu poglavlja 27 pored analize pravnog okvira i usklađivanja regulative Evropske unije sa postojećim obuhvata i analizu administrativne sposobnosti odnosno državnih tela koja će biti nadležna i sprovoditi određene zakone i njihove kapacitete.  Procenjeno je da će Srbiji trebati više od 20 godina i minimum od 10 milijardi evra da uskladi, odnosno, dostigne standarde Evropske unije u oblasti zaštite žvotne sredine, te se sa razlogom poglavlje 27 naziva i najskuplje poglavlje u procesu integracija Republike Srbije u Evropsku uniju. Proces integracija u oblasti zaštite životne sredine odvijaće se u tri oblasti: harmonizacija propisa, izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta u oblasti zaštite životne sredine, kao i obezbeđivanje finansijskih resursa, te je ovo poglavlje izuzetno zahtevno u finansijskom i administrativnom smislu.Trenutno na usaglašavanju oblasti zaštite životne sredine sa Evropskim standardima radi oko 360 ljudi u Srbiji.

Osnovni ciljevi politike životne sredine Evropske unije su očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resursno-efikasne ekonomije i briga o javnom zdravlju. Politika životne sredine je multisektorska, te isti moraju biti deo kreiranja i sprovođenja svih politika i aktivnosti Unije, prvenstveno u pogledu promovisanja principa održivog razvoja.

Načela politike životne sredine Evropske unije su: zajednička odgovornost, preventivno delovanje, suzbijanje zagađenja na samom izvoru, kao i princip „zagađivač plaća“. Kreiranje politike životne sredine podrazumeva poštovanje osnovnih prava i prava javnosti da u ovom procesu učestvuje. Evropska unija je potpisnica Arhuske konvencije i primena ove Konvencije je obezbeđena kroz sekundarno zakonodavstvo EU. 

Pravne tekovine Evropske unije u oblasti životne sredine  obuhvataju  horizontalno zakonodavstvo (koje podrazumeva procesne aspekte prava životne sredine kroz koje se obezbeđuje pravo na pristup informacijama, učešće javnosti u procesu donošenja odluka, sudska zaštita prava na pristup informacijama i učešće javnosti kao i odgovornost za štetu prema životnoj sredini), kvalitet vazduha, klimatske promene, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, zaštitu prirode i biodiverziteta, kontrolu industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, kontrolu hemikalija, genetski modifikovane organizme (GMO), upravljanje bukom, civilnu zaštitu i saradnju sa trećim zemljama.  

Na jesen 2014. godine timovi Republike Srbije učestvovali su u dva sastanka, Eksplanatornom i Bilateralnom skriningu za Poglavlje 27. Nakon održanih sastanaka, Srbija je bila u obavezi da obezbedi dodatne informacije o planovima sprovođenja Evropskih propisa u oblasti životne sredine, te je u leto 2015. godine objavljen je Post-skrining dokument  Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27 – životna sredina I klimatske promene. Završetak pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlje 27 očekuje se u toku 2018. godine.

 

                U Srbiji postoji 44 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, od toga samo 8 postrojenja radi prema standardima Evropske unije. Cilj celog procesa jeste da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, a pored toga veoma je značajna i uključenost ove politike u ostale sektore. Na taj način, obezbedićemo preduslove za bolje zdravlje, bolji kvalitet života svih građana, kao i konkurentnu privredu. Takođe, pregovori treba da obezbede dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodila visokim evropskim standardima.

 

U sklopu procesa Evropskih integracija, pored formalnih pregovora koji se dešavaju između Brisela i Beograda, država unutar sebe mora da se pripremi za stupanje u članstvo. Jedan od ključnih faktora u segmentu interne pripreme i razvoja društva jeste obrazovanje. Veliki broj srednjih škola uključuje se u projekte vezane za edukaciju o Evropskoj uniji, što je za učenike veoma značajno, s obzirom da kada Srbija postane deo zajednice zemalja Evropske unije svi punoletni građani dobijaju pravo glasa i na evropskim izborima. Stoga je edukacija o Evropskoj uniji, njenim politikama, izbornom procesu i sličnom veoma značajna za građane države kandidata, odnosno Srbije.

Pored toga, saradnja državnih organa sa organizacijama civilnog društva predstavlja veoma značajan segment u procesu pripreme. Kao i za sve demokratske procese unutar jedne države, tako i za proces Evropskih integracija, razumevanje između državnih institucija i civilnog društva omogućava iskorištavanje svih postojećih resursa i obezbeđivanje što jednostavnijeg i ekspeditivnijeg procesa. Organizacije civilnog društva uključene su u proces integracija kao posrednici kroz Nacionalni konvent.

 

 

 

 

 

 

Newsletter Powered By : XYZScripts.com